Hалазите се на новој званичној страници Општине Шипово. Добродошли!
Позивамо вас да заједно учинимо страницу занимљивијом и активнијом!
Zа сва питања обратите нам се нам се путем електронске поште а ми ћемо Вам одговорити у најкраћем могућем року а максимално у неколико дана.
Географски положај
Објављено: 3. April. 2014
У ширем географском смислу, општина Шипово налази се на 44 17’ степену сјеверне географске ширине и на 17 06’ степену источне географске дужине, у појасу умјерено континенталне климе.
У ужем географском смислу Шипово се налази на југозападном дијелу Републике Српске, укупне површине 510 км2, на којој живи око 11.000 становника, од тога 95% Срба и 5% Бошњака.
Шипово је брдско планинско подручје испресијецано ријеком Пливом правцем запад-исток, ваздушне дужине око 30 км и ријеком Јањ правцем југ-сјевер ваздушне дужине око 35 км, те мањим рјечицама Сокочницом, Лубовицом, Воларицом. Терен око ушћа ријеке Јањ у Пливу је равничаст и брдовит са надморском висином од око 440 метара и он се постепено диже и прелази у планинско подручје са највишом висином на југу планина Виторог (1906 метара), на сјеверу планина Лисина (1335 метара), на истоку Горица (1267), и на западу Чардак (1452).
Градско урбано подручје смјештено је на сјеверном дијелу општине у сливу наведених ријека у којем живи око 60% цјелокупног становништва општине Шипово. У саобраћајном смислу преко општине Шипово пролазе два важна комуникацијска правца долином ријека Плива и Јањ а то су: правац Б.Лука-Шипово-Купрес и правац Језеро-Шипово-Гламоч.
Рељеф општине Шипово сачињавају сљедеће рељефне цјелине:
-Планински масиви (Виторог, Плазеница, Равна Гора, Горица, Лисина, и Чардак);
-Површи и висоравнни (натпољско-чуклићка, подобзирско-прибељачка и стројичко-подовска);
-Долине ријека Пливе и Јања.
Рељеф предјела Шипова највећим дијелом је грађен од седиментних кречњачких стијена и доломита. Кречњачке површине испресијецане су бројним тектонским пукотинама на којима су створене бројне форме рељефа (вртаче, увале, јаме, пећине) међу којима је најпознатија Вагањска пећина (990 метара надморске висине) са бројним украсима сталактита и сталагнита.
У геоморфолошком погледу Шипово спада у брдско-планинско подручје које се изнад мора у просјеку диже за око 800 метара. Шипово у глобалном климатском погледу налази се у појасу умјерено континенталне климе, а и са одређеним диференцијацијама које су узрок разлике у надморској висини, топографским и вегетацијским елементима. Температура ваздуха је основни климатски елемент. Средња годишња температура износи +10 степени целзијуса, средња љетња темепература износи око +20 степени целзијуса а средња зимска температура креће се око 0 степени. Средња годишња инсолација износи 1800 сати или просјечно 5 сати дневно. Средња годишња релативна влажност ваздуха изоси око 85%. Падавине су врло битан климатски елемент. Средња вриједност падавина је 990 мм годишње. Просјечан број дана под снијегом је 120 дана а вегетациони период траје око 250 дана. Магла у Шипову је честа појава и са великим бројем дана у години. Вјетрови су честа појава на јужном дијелу општине (Јањска висораван) јер се преко Јања укрштају медитеранске и континенталне ваздушне масе.
На формирање тла (педолошки састав земљишта) и на његова физикална и хемијска својства доминантно су утицали: рељеф, геолошка подлога, клима и биљни покривач. Имајући у виду горе наведено истичу се три категорије земљишта: долинска, брдска и планинска. На подручју општине Шипово распрострањена су различита тла: подзоли, смеђа, у мањим површинама чернозем и наплавне у долини ријека Пливе и Јања. Та разноврсност земљишта и остали наведени елементи (климатски режим и надморска висина) утицали су на разноврсност биљног покривача и у њему животињског свијета. У најнижим предјелима расту листопадне шуме: буква и граб, а на вишим надморским висинама расту четинари (смрча, јела и бор).
Наведене различитости пружају становништву могућност бављења различитим гранама пољопривреде (земљорадња, воћарство, сточарство, рибарство, пчеларство), туризам и др. Од укупне површине Шипова на шуме отпада 22399 ха или 48%, на ливаде и пашњаке 15480 ха или 33%, на оранице и воћњаке 6603 ха или 14% а на непродуктивно земљиште 1738 ха или 4%.