Сури орао (Aquila chrysaetos)

Објављено: 10. September. 2014

Сури орао (Aquila chrysaetos) је крупна и снажна птица грабљивица дужине тијела 80-93 цм са распоном крила 195-220 цм. Има тамно смеђе перје, док су глава, потиљак и врат златно-жути и свијетло смеђи. Мужјак и женка су слични по обојености перја, док је женка крупнија и тежа. Млади су слични одраслим орловима, али имају тамније перје, бијелу базу репа и бијелу пругу на поткриљу.

Распрострањени су широм Евроазије, затим насељавају сјеверну Америку, као и неке дијелове сјеверне Африке. Код нас углавном присутан у брдско-планинским крајевима, на кршевитим теренима гдје најчешће свија гнијезда на високим и неприступачним литицама. На повољним стаништима без високих литица, гнијезда прави на дрвећу. Храни се живим уловљеним или рјеђе угинулим сисарима, птицама и гмизавцима, ријетко водоземцима или инсектима. Плијен лови најчешће на пространим отвореним теренима, једрећи или клизећи ниско изнад тла, затим са осматрачнице, док птице лови на тлу или понекаду лету, обрушавајући се из велике висине.

Код нас гнијежђење сурог орла почиње у јануару свадбеним летовима и удварањем. У зависности од надморске висине и метеоролошких прилика, женка од средине марта до почетка априла обично снесе 2 јаја, а млади се излегу послије 42-45 дана. Између друге и пете недјеље јачи младунац често убије слабијег. Млади гнијездо напустају послије девет до једанаест недјеља, а осамостаљују се два мјесеца након полијетања. Полну зрелост постижу са 4-5 година старости.

С обзиром да се сури орао налази на врху ланца исхране, контролишући бројност великог броја врста, има непроцјењиву улогу у природи на стаништима која насељава. Иако је заштићен, због изузетне љепоте, несавјесни ловци често пуцају на орлове послије чега препарирани примјерци красе ловачке кафане и ресторане. Нису ни ријетки случајеви тровања орлова и пљачкања њихових гнијезда за колекционарске и соколарске сврхе, чиме се природи наноси ненадокнадива штета. Поред убијања орлова, губитак и нестанак станишта је најзначајнији угрожавајући фактор. Због свега наведеног, сури орао је постао веома риједак и малобројан широм ареала распрострањења.

На територији општине Шипова, гнијезде два пара сурог орла. Ако се узме у обзир да на територији Босне и Херцеговине гнијезди само 30-40 парова, број од 2 гнијездећа пара је изузетно велики и значајан, што говори о очуваности природе на територији Шипова. Према подацима аутора, последњих 10-15 година на територији Шипова убијено је најмање 3 јединке сурог орла.

Приликом повратка са планине Лисине 19. 05. 2011. група шумских сјекача из насеља Лужине поред Шипова, ухватила је одраслог сурог орла. Околности под којима је птица ухваћена нису баш најјасније. Наводно, послије неуспјелог напада на лисицу, орао је слетио на трактор да би послије краће борбе био савладан. Сјекачи су орла везали конопцима, а потом опили ракијом да би га примирили, јер је пружао снажан отпор. Послије завршених шумских радова, орла су донијели кући у Лужине и смјестили га у метални кавез.

Брзом интервенцијом чланова Друштва за заштиту и истраживање биодиверзитета Републике Српске и чланова ловачког друштва „Тетријеб“ Шипово, орао је враћен на мјесто гдје је ухваћен и успјешно пуштен на слободу. У каснијим изласцима на терен, лоцирано је и гнијездо, а орлови у више наврата посматрани како круже изнад Шипова због чега се може закључити да је акција прошла без већих посљедица по овај гнијездећи пар.

Због напријед наведених негативних трендова, првенствено убијања и узнемиравања птица од стране несавјесних ловаца, преживљавање и опстанак сурог орла у Шипову под великим је знаком питања, због чега је неопходно покренути законску заштиту гнијездилишта ове импозантне птице, али и едукацију ловаца и становништва које дијели животни простор са орловима.

Сури орао је законом заштићен у БиХ и под сталном је забраном лова, (Закон о ловству ФБиХ, чланови 15. и 16., те Закон о о ловству РС, чланови 11. и 12.), а налази се на Анексу 1 Европске директиве за очување дивљих врста птица, као и на Црвеној листи врста птица Републике Српске.Суре орлове забрањено је ловити, узнемиравати, прогањати, узимати младунце из гнијезда и држати у заточеништву.

Сури орао се налази као основни симбол на грбовима, заставама и амблемима свих српских земаља. Пуцањем на орла, пуцамо на културу, традицију и симбоље нашег народа.

Литература: 1. Грубач, Б. (1998): Сури орао. Завод за заштиту природе Србије, Београд.

2. Svensson, L., Grant, P., Mullarney, K., Dan Zetterström D., Christie, D. (2010): Collins Bird Guide; 2^nd editions. Harper Collins Publishers, London.

Аутори текста: Горан Топић и Јовица Сјеничић Друштво за истраживање и заштиту биодиверзитета

Сури орао (Aquila chrysaetos)

Leave a Reply Cancel reply